Mi nismo genocidni, mi smo imbecilni

Sve ono što nije dovoljno dobro ni za pozorište ni za balet očigledno je odlično za nastup u Generalnoj skupštini UN. Predsednik ogrnut zastavom, kolona podrške, crkvena zvona i naravno bulumenta naprednjaka sa izgledom trobojnih superheroja u pokušaju.

Aleksandar Vučić za vreme glasanja Rezolucije o Srebrenici u UN

Pre nego što vam poture floskulu “Mi nismo genocidan narod”, pobrinuće se da osetite ozbiljnu grižu savesti zbog samog događaja zanemarujući činjenicu da nemate nikakve veze sa tim. Osobe koje su bile u vladi kada se zločin desio vešto će barati sa vašim emocijama, sipaće vam so na živu ranu i sadistički uživati u tome.

Srpska pravoslavna crkva će vam poturiti Boga i molitvu kao rešenje za davno nastali Gordijev čvor. Smeškaće se popovi iz skupocenih limuzina dok grade skupocene stanove po Beogradu za cenu od 5.000 evra po kvadratu. Reči upućeni svevišnjem biću, odnosno Bogu ovde više ne vrede, ni on više ne veruje u ono što oni izgovaraju. Jedino mi verujemo. Verujemo budalama koji sa miliona u džepovima mašu zastavama tik ispred našeg nosa. Nečastivi predsednik biće heroj i žrtva događaja, mučenik koji se vazneo za dobrobit Srbije.

A kad prođe neko vreme, kada ne bude ni nas ni vas, neko će njegov lik ogrnut u zastavu iscrtati na zidu crkve i staviti oreol iznad glave, slavićemo ga kao slavu, zureći u nebo i čekajući proviđenje koje neće doći.

Autor: M.Č.G.