Lični stav: Proizvodnja

Autor: Branko Dragaš

Nema spasa i opstanka Srbije bez domaće proizvodnje. O kojoj niko od političkog ološa vlasti i opozicije ništa ne govori, jer ne smeju ništa da kažu, plaše se ljutnje okupacionog namesnika, ali, realno napisano, oni ne znaju ništa ni pametno da kažu o pokretanju proizvodnje, jer nikada nisu pravili novac na tržištu. Oni su paraziti koji zasnivaju svoju političku aktivnost na otimanju od države i građanja.

Naučili su da parazitiraju na leđima okupiranog, prezaduženog i izmanipulisanog naroda. Svaki domaćin i normalan čovek, koji živi od svog rada, koji zarađuje na tržištu, zna dobro da bez domaće proizvodnje ne možemo da budemo nezavisni, slobodni i bogati. Nažalost, ideologija neoliberalnog kapitalizma se zasnivala na uništavanju domaće proizvodnje nacionalnih država i zato su slali, sve pod okriljem Svetske banke i MMF-a, plaćene i obučene ekonomske ubice.

Njihov zadatak je bio da nametnu okupiranoj državi neoliberalni ekonomski program, koji će državu da dovede do bankrota i građane u dužničko ropstvo. Neoliberalni koncept, o kome četiri decenije uporno kritički pišem i javno govorim, opominjući našu javnost o štetnosti primene tog razarajućeg ekonomskog plana, smišljen je da omogući multinacionalnim korporacijama da dovedu države i narode u neokolonijalni položaj.

Cilj takvog nametnutog koncepta je bio da bogati postanu još bogatiji, dok su siromašni postali još siromašniji. Iznosio sam sve podatke koji to jasno pokazuju. Tako smo dobili privilegovanu kastu novobogataša, čine 1% stanovništva, koji raspolažu večim bogatstvom nego 54% donjeg sloja stanovništva.

Čak je i pandemija podlo smišljena, zatvaranje i narkomansko štampanje falsifikovanog lažnog novca, sumanuto bacanje para iz helikoptera, da bi se u septembtu 2019.godine sprečio kolaps Vol Strita i svetskih berzi, što bi dovelo da trenutnog bankrota neoliberalnog kapitalizma.

Radeći tačno četiri decenije makroekonomske analize razvijenih zemlja, koristeći se njihovim zvaničnim podacima, ukrštajući sve te podatke, radeći na njihovim tržištima decenijama,uočio sam da se njihovo bogatstvo zasniva na neokolonijalnom pljačkanju nerazvijenih zemalja, permanentnom, sve većem zaduživanju države, porobljavanju sopstvenog stanovništva, ogromnom socijalnom raslojavanju u društvu i štampanju papirnog novca bez pokrića.

Rast njihovog životnog standarda nije,dakle, nastao na realnoj štednji, investiranju u proizvodnju, zapošljavanju radnika u proizvodnji, većoj efikasnosti i produktivnosti, racionalnom iskorišćavanju kapaciteta, smanjenju troškova poslovanja i primeni novih tehnologija, sve bi to dovelo do rasta plata i penzija, uravnotežnog socijalnog stanja u društvu, već je životni stndard rasta na pljačkanju ostatka sveta i štampanju, počelo je 15.avgusta 1971.g., dolara bez zlatnog pokrića.

Takav sistem je dugoročno ekonomski neodrživ. O tome sam intezivno govorio i pisao.Međutim, moje stručne analize i procene su proglašene za jeres. Svetu kapitalističku ideologiju pljačkanja i otimanja niko nije smeo da napadne. Idoli poslovnim ljudima po svetu su postali nadrogirani idioti japijevci sa Vol Strita. Snimani su holivudski filmovi o njima i veličani su ti kreteni kao neki nadljudi. Bili su to samo pohlepni špekulanti i krvavi razbojnici u preskupim odelima. Imao sam prilike da ih lično upoznam i da budem u njihovim društvima, da budem na njhovim parti provodima i uverio sam kakvi su to perverznjaci, ludaci i manijaci.

Umesto proizvodnje, veličli su svoje pljačke na finansijskim transkacijama na kojima se zarađivao vruć, brz i veliki novac. Tako je proizvodnja pobegla iz SAD u Kinu, dok su uzdizane tercijalne delatnosti, naročito finansijske i bankarske usluge, koje su činile 75% BDP-a. Profesori „drži da nabijem” ekonomskih teorija, nepismeni plagijatori, doktoranti istoštogmuđa, napaljeni konsultanti za prodaju magle,pohlepni mešetari za uvaljivanje lažnih projekata iz vazduha, gomile zombiranih mediokriteta, nadobudnih „bizmismena”, njihovih trabanata prevaranata, izdavaoci lažnih SWIFT-a MT 760, gomila bandita, secikesa i propaliteta, potpuno su okupirali našu javnost, zadivljeni kapitalitsičkim glamurom potrošnje i brzog zgrtanja bogatstava, nametnuli su svima preuzeti koncept neoliberalnog mrsomuđenja, zabranjujući sve nas, koji govorimo o realnoj ekonomiji, dok su oni veličali profite, tercijalne delatnosti, zaduživanje i finansijske špekulacije na naduvanim berzama.

Nakon rušenja titoiste Miloševića, DOS je preuzeo koncept ekonomskih ubica i primenili su šok terapiju na već uništenu srbsku privredu. Počela je da se sprovodi operacija bez anastezije.Ministri su mi pričali da nema potrebe ništa da proizvodimo, da je to zastareo model ekonomskog razvoja, da je bolje da uvozimo i da na tome gradimo našu svetlu i bogatu budućnost. Bio sam toliko iznerviran njihovom glupošću, ograničenošću i pokvarenošću da sam zapretio premijeru Đinđiću da ću doći na sednicu vlade da ih išamaram. Đinđić je podržao taj njihov koncept. Smatrao je da je moj koncept podizanja proizvodnje i zapošljavanja ljudi dugačak, da nemamo vreme za to i da moramo brzo da se razvijamo. Kako?

Dogovorio je da dođu dve multinacionalne kompanije i da će da ulože 6 milijardi dolara. Šta ćemo mi da radimo? Ništa! Ubiraćemo poreze. Živećemo od poreza na uvoz. Zato sve treba brzo da privatizujemo. Nisam mogao da verujem šta mi priča. Odbio sam bilo kakvu dalju saradnju i napustio u februaru 2001.g., posle tri meseca obilaska srbske privrede i stavljanja na sto premijera 4,6 milijardi evra projekata za pokretanje proizvodnje. Nisam hteo da gubim vreme sa neznalicama i prevarantima. Izdali su sve naše ideje za koje smo se borili više od decenije.

Prevarili su naivni i dobar narod koji je izašao na ulice da se sruši jedan propali režim kulta ličnosti, hiperinflacije i nesnosne nezaposlenosti. Ta ekonomska politika uništavanja Srbije uspela je da se održi sve do danas. Tako smo upali u sadašnju tragediju. Uvećavala se naša tragedija od izbora do izbora, jer su sve gluplji, lenjiji, pokvareniji, pohlepniji i luđi dolazili na vlast. Danas smo dobili šizofrenog Uzurpatora, koji je šampion laži, prevare, krađe, kriminala, obmane i potkupljivanja. Promašili smo pravac kretanja i dospeli u bankrot, koji ne sme da se objavi.

Srbija je zadužena preko 101 milijardu evra, dok je realan BDP jedva 43 milijardi evra, ukupne kamate godišnje su dospele na 3,5 milijardi evra, dok je prirast BDP-a svega 1,2 milijarde evra, spoljno-trgovinski deficit od 2012 do 2023.g. je rekordan -70 milijradi evra, deficit budžeta za isti period je preko 25 milijardi evra, PDV na uvoz je 85% ukupnog PDV, dok na domaću proizvodnju otpada samo 15%, umesto da bude obrnuto, privrednog razvoja nema, jer stopa od 2,3% je izuzetno niska, inflacija za posmatrani period je trocifrena, banke su prošle godine napravile profit u iznosu od 1 milijarde evra.

Samo 386.000 radnika je zaposleno u neposrednoj proizvodnji i oni više ne mogu da izdržavaju 6,6 miliona stanovika.

Sistem je pukao. Održava se samo na stranim kreditima.Svi ekonomski parametri su katastrofalni i to je posledica jedne pogrešne ekonomske politike.

Namera naših vekovnih neprijatelja je da nas na ovakav podao način, unutrašnjom okupacijom mediokriteta, prevaranata i razbojnika, potpuno unište. Ono što nisu mogli da postignu zlikovačkim NATO bombardovanjem, danas uspevaju preko političkog ološa vlasti i opozicije, koji su njihovi igrači za uništavanje Srbije.

Prof. Komazec je objavio da država drži kod NBS 821 milijarde dinara i da povlači kredite od poslovnih banaka u iznosu od 752 milijarde dinara, pa tako godišnje gubimo 200 miliona evra. Zašto država svoj novac ne plasira direktno privredi? Zašto se zadužuje država kod poslovnih banaka i tako njima pravi profit? Istovremena 115 milijardi dinara depozita drži u poslovnim bankama, koje su, gotovo sve, u vlasništvu stranaca.

Predlog ekonomskog tima POKRETA MOBA je da se otvori RAZVOJNA BANKA i još tri poslovne banke, u kojima će država imati kontrolni paket akcija. Naša procena je da kontrolni paket akcija može da bude do 30% kapitala tih novih banaka, dok će preostali kapital da bude ponuđen našim građanima iz zemlje i rasejanja, kao i domaćim kompanijama. Umesto da građani drže 15 milijardi evra štednje u stranim bankama, mogu da drže svoj portfolio u domaćim bankama, koje će da ulažu u domaću proizvodnju. Subvencije stranim kompanijama će biti ukinute.

Ne može država da se zadužuje i da uzete kredite, na koje plaća velike kamate, poklanja stranim kompanijama, koje dođu i zarađuju na korupciji vlasti i kada iscrpe sve mogućnosti daljeg zarađivanja, onda napuštaju Srbiju. Depoziti države će biti u Razvojnoj banci. Na ovom primeru, to bi značilo da bi depoziti bili 936 milijardi dinara ili 8 milijardi evra u mešovitoj banci.

Tim novcem možemo da zaposlimo 800.000 radnika u domaćoj proizvodnji, koji će zarađivati svoje plate za dobar život. Istovremeno, domaća proizvodnja vrši suspstituciju uvoza i možemo da uštedimo sigurno 50 milijradi evra, od onih 70 milijardi evra koje smo trajno izgubili. Sa tim novcem možemo d azaposlimo 5 miliona ljudi. Zapamtite, svi vi koji danas dobijate plate iz budžeta, svi vi koji radite u javnim preduzećima i javno-komunalnim preduzećima, da vaše plate nisu zarađene i da plate dobijate iz zaduživanja.

Kada prestane zaduživanje, što će vrlo brzo da se dogodi, jer nećemo imati više šta da prodamo, onda će vaše plate drastično da padnu. Morate danas da razmišljate o tome i da se pripremate za doba posle rušenja Uzurpatora i njegovog totalitarnog i kriminalnog režima. Isti problem će imati penzioneri, jer je penzioni fond ugrožen i nije održiv. Zato predlažemo da se, pored Zakona o lustraciji svih onih koji su bili na nekoj vlasti od 1990.g. do danas, donese odmah i Zakon o poreklu kapitala 1990-2024.g i Zakon o konfiskaciji imovine, koja je stečena na privilegijama i na kriminalan način.

Kako je FORBS potvrdio da u Srbiji ima 48 milijardera i 36.000 milionera, onda Prelazna vlada stručnjaka mora da angažuju profesionalce koji će vratiti oteti novac od države i građana. Moramo da napunimo depozite Razvojne banke, Penzioni fond, Zdravstveni fond i Socijalni fond, kako bi se dvocifrenim stopama privrednog rasta izvukli iz sadašnje ekonomske propasti i dugoročnog siromaštva. Moramo da zaradimo za bolji život.

Ne treba niko ništa da nam poklanja. Ne treba da se zadužujemo. Zabranićemo dalje zaduživanje. Nema daljeg zaduživanja. Investitori mogu da dođu na naše projekte u proizvodnji, da ulažu svoj novac i da delimo ostvarenu zaradu. Tako se više budžet neće da opterećuje plaćanjem kamata na uzete dugove. Naš stručni tim ponudiće našim građanima u rasejanju da se vrate u Srbiju, da prodaju svoju imovinu, da povuku novac iz stranih propalih banaka, povucite na vreme pre nego što finansijski cunami sve odnese, da ulože u zajedničke projekte sa državom.

Procenjujem da na taj način možemo da privučemo 1.000 milijarde investicija do 2030.godine i možemo da, dvocifrenim stopama razvoja, ostvarimo BDP preko 500 milijardi evra, što će nam doneti plate od 4.000 evra i penzije od 2.200 evra. Apsolutno je moguće da ostvarimo ove planove, jer čitava Srbija danas radi sa 10% iskorišćenih kapaciteta i postoje velike mogućnosti našeg ubrzanog razvoja.

Razvićemo Beogradski berzu koja će biti najveća i najdinamičnija berza u Jugoistočnoj Evropi. Obučićemo sve građane preko javnog servisa da nauče kako se ulaže na Berzu i svake večeri, pre dnevnika, pola sata će biti posvećeno berzanskim indeksima i novim poslovima, tako da će građani moći da biraju u koje proizvodne kompanije će da ulažu svoj novac.

Otvorićemo finansijsku slobodnu zonu od Slavije do Kalemegdana, gde će moći da se osnivaju banke, finansijske kompanije, investicioni fondovi, portfolio-menadžerske kuće, koje će obrtati slobodan kapital iz čitavog sveta, uz plaćanje provizije državi od 1% na izvršenu transkaciju.

Prema mojoj proceni, slobodna finansijska zona može dnevno da obrće 100 milijardi evra, što znači da će dnevna zarada da bude 1 milijarda evra ili mesečna zarada 30 milijardi evra, jer će slobodna zona da radi neprekidno, pošto novac mora da kruži i da se oplođuje bez zastoja.Tako samo na finansijskim transakcijama možemo da uzmemo godišnje do 360 milijardi evra, jer nikada u našoj civilizaciji nije bilo više novca u svetu koji ne zna gde će da se oplodni. Mi ćemo stranim investitorima ponudićemo ulaganja u realnu ekonomiju: proizvodnja hrane, energije, zdravstvo, prerađivačka industrija, farmaceutska industrija, ubrzani razvoj malih i srednjih preduzeća i svih usluga koje imaju tržišnu valorizaciju.

Naš tim za poljoprivredu, koga predvodi prof Vito Vidović, garantuje da možemo da proizvedemo 100 milijardi evra godišnje u agraru, ali, moja procena, kada otvorimo 4.000 restorana i 4.000 srbskih prodavnica po svetu, možemo da zaradimo godišnje 200 milijardi evra. Energetski sektor će obezbediti Srbiju jeftinije izvore snabdevanja energentima, tako da ćemo da imamo konkurentiju robu na svetskom tržištu i moćemo da budemo veliki izvoznik struje.

Nova industrijalizacija će nam pomoći da otvorimo fabrike za proizvodnju domaćih traktora, kombajna, mašina priključaka, televizora, svih kućnih aparata, tekstila i obuće, te svih potrošačkih dobara koje danas uvozimo. Posebno mesto će dobiti naši izumitelji, jer će Razvojna banka obezbediti finansijska sredstva za podršku novih tehnologija, koje će se prvo početi da primenjuju u našoj proizvodnji. Izumitelji će biti zaštićeni i više niko neće moći da ih ucenjuje, iskorištava i vara, jer će imati svoje interese u novim projektima sa državom.

Napravićemo mešovitu spoljno-trgovinsku kompaniju, koja će zakupiti velike hladnjače i izložbene prostore po svetu radi izvoza naših proizvoda i ponudićemo ostalim balkanskim zemljama da izvoz rade preko nas, koristeći naše brendove i trgovačku mrežu. Otvoriće se mešovita građevinska kompanija u Srbiji, koja će učestvovati na tenderima za dobijanje poslova kako u zemlji, tako u inostranstvu, uz čvrste garancije mešovite banke.

Predlažem da napravimo našu kripto valuti VITCOIN i njen hiljadidti deo LEPENAC, kojim ćemo napraviti finansijsku polugu za ubrzavanje protoka novca, za rast proizvodnje i rast životnog standarda. Naša kripto valuta će biti oslonjena na naše zlato, devizne rezerve, prirodne resurse, proizvodnju i realnu ekonomiju,pa će biti velika potražnja za njenom kupovinom. U slobodnim zonama ćemo omogućiti da se otvore rafinerije za zlato i srebro, koje će se uključiti u svetsku proizvodnju, preradu i trgovinu zlatom. IT sektor će biti podržan smanjivanjem poreza i investicijama u programe od tržišne valorizacije. IT sektor može da donosi 50 milijardi evra godišnje.

Nov pristup turizmu, gde ćemo strancima pokazivati našu bogatu, drevnu civilizaciju, seoski turizam, jezera i reke može godišnje da nam donosi 50 milijardi evra. Naveo sam samo neke, početne promene, koje smo spremni da uvedemo i da iz temelja, sistemski promenimo Srbiju. Vratićemo preko 2 miliona naših građana u Srbiju i ekonomski ćemo da oživimo naša sela. KiM ostaje u sastavu Srbije, jer će Albanci trčati da rade u srbskim kompanijama za plate koje su nekoliko puta veće od sadašnjih primanja. Država će biti slobodna, pravedna, demokratska, kulturna, bogata, efikasna i jeftina.

Država će se kontrilisati preko direktne demokratije. Profesionalnih političara nećemo imati. Građani direktno odlučuju o svim važnim društvenim pitanjima. Politika će da bude u službi građana i angažman u politici će biti na jednu godinu ograničen. Čast će biti da građanin služi svom narodu. Naravno, besplatno, jer država se brani ličnim primerom i ljubavlju za zajednicu.