Dr Duško Kuzović: Rob koji očekuje da mu neko drugi skine lance, nikada neće dočekati slobodu, već samo drugog gospodara!

Jarinje, 24.05.2024.

Draga braćo i sestre,

Hvala vam što ste izabrali borbu na terenu i u praksi, a ne na papiru i pred kamerama! Samo praksa donosi rezultat i promene, dok je sve ostalo samo laž, zamajavanje, svrzanje, prevara naroda i saradnja sa neprijateljem i okupatorom.

„Saradnja sa neprijateljem i okupatorom“ vekovima je bila oznaka prokletstva pojedinca i porodice svakoga ko bi pomislio na to, a kamoli učinio. Ali, nauka je napredovala, neprijatelj je pažljivo demontirao moral, tradiciju, državne institucije i sada neometano operiše po našem srcu i duši, bez traga ulaska ili izlaska.

Srpska nauka, obrazovanje, akademije, državne agencije – ćute! Sami su sebe označili najmanje nesposobnim za mesto koje ime je narod poverio. Istorija pokazuje da to, za šta su izneverili narod, koji im je verovao, nosi prokletstvo.

Vreme je da promenimo način borbe. Borba koju vodi i predlaže državno rukovodstvo nema rezultata ni na semaforu ni u praksi. Štaviše, donosi nam samo štetu, a korist neprijateljima i pljačkaškim hordama. Znamo i zašto: ljudi koji vrše vlast u Srbiji nisu lojalni državi i narodu. Oni su pristali na faustovsku nagodbu da prodaju svoju dušu (jer pameti nemaju) i da rade ono šta im neprijatelj države i naroda naloži. Stoga je neophodno promeniti ljude koji opredeljuju i vode borbu, kao i samu koncepciju borbe.

Izdaja je postala opšte mesto u našem društvu. To je zato što nema kazne za izdaju. A vi znate ko treba da prepozna, oceni i osudi svakoga ko radi protiv države i naroda. I to traje predugo! Na naše pozive da se odgovorni probude i učine nešto, dobijamo tišinu. To je dovelo da se narod već uveliko organizuje i počne da označava i izlučuje iz svoje sredine bolest, sunarodnike koje deluju u korist naših neprijatelja. Ovo se ne dešava prvi put u našoj istoriji i narod pamti kako su naši preci postupali u takvim situacijama. Narod je istoriju naučio za razliku od političara.

Kao gomila ruševina posle dugog i žestokog bombardovanja stoji naše Kosovo i Metohija. „Mir je nastavak rata samo drugim sredstvima!“, i to smo dobro naučili: šteta naneta od kvislinga u miru je davno nadmašila ratnu štetu od bombardovanja. A bila je preko tadašnjih 100 milijardi dolara! Ne vredi više gledati gomilu krhotina i jadikovati nad svojom sudbinom praznim saopštenjima za štampu. To traži neprijatelj! I to na žalost čine naša državna administracija. Sramota! Stoga, je potrebno da krenemo da raščišćavamo ruševine, da vidimo šta može i mora da se popravi, a šta treba da gradimo iznova. To je znak ne da priznajemo da smo se predali već sasvim suprotno: ne damo svoje, ne odustajemo od svoga, i ne prestajemo da delamo kako bismo povratili svoje!

Srušenu i otetu strukturu administrativne uprave na Kosovu i Metohiji potrebno je da ponovo uspostavimo. Ne vredi je poveravati tzv. „Kancelariji za Kosovo“ i Vladi Srbije, jer vidimo da od njih nema vajde. Ne vredi očekivati da to za nas uradi UNMIK, jer oni su „zaboravili“ svoj mandat. Ne vredi čekati da to uradi EU, jer oni rade u korist naših neprijatelja. Ne vredi čekati predsednika Republike Srbije, jer on ne prestaje da nanosi štetu interesima Srbije kako delima tako i ponašanjem. To mora da učini narod sam, prema dugoročnim potrebama i trenutnim mogućnostima.

Draga braćo i sestre,

Formirajmo SVIH 29 opština sa Kosova i Metohije u gradovima i varošicama duž linije fronta prema okupiranoj teritoriji. Zadatak tih opština bio bi da pokaže da ne priznajemo lica koja su iste preotela na terenu, da preko naših opština vršimo vlast na terenu u meri u kojoj možemo, da preko njih osporavamo odluke kvislinške vlasti na terenu, da im pravimo medijski i politički šum, da preko naših opštinskih organa svuda u svetu nastupamo u zaštiti otete imovine naših sunarodnika, da ih dovedemo u situaciju da kvislinzi objašnjavaju i dokazuju da li su vlast i kako su ta vlastpostali, da preko naših opština donosimo odluke koje ćemo dostavljati Vladi i predsedniku Republike i tražiti da ih sprovedu, jer ko bolje zna potrebe Srba i nealbanskog stanovništva od ljudi na terenu!? Svaka opština bi imala svoju kancelariju sa jednim do dva stalno zaposlena dok sve ostale funkcije bi bile volonterske.

Opštine će po svetu da šire istinu o zločinu koji je sproveden nad srpskim i nealbanskim stanovništvom Na Kosovu i Metohiji. Neka natpis „Opština Prizren“, „Opština Peć“, „Opština Priština“, itd. budu prve zgrade koje vidi putnik kada sa KiM uđe u Srbiju! One će biti poruka da ne zaboravljamo (iako to okupator hoće), da nismo klonuli duhom (mada okupator na tome rade) i da nastavljamo borbu da štitimo i tražimo svoje (ma koliko morala da traje).

Formirajmo 5 okruga koji će da rade na međusobnoj saradnji pomenutih 29 opština i koji će da sarađuju sa ostatkom Srbije. Oni će da rade posao koordinacije i prezentovanja regiona, da prate stanje na terenu, koordiniraju aktivnosti opština na terenu i pokažu da Kosovo i Metohije jeste okupirano, ali mi ne odustajemo od borbe za njega. Da se prema problemu koji imamo, okupiranom delu državne teritorije, postavimo kao organizovana i civilizovana država, a ne da čekamo da delamo tek kada se stanje na terenu promeni, jer onda je kasno. A to okupator i hoće.

Učestvujmo i organizujmo samoakcije koje donose promenu u praksi, a svakoga ko priča praznu priču oterajmo sa protesta ili medija.

Dovedimo nove ljude u državnu upravu: agilne, obrazovane, rodoljube, odane narodu i državi! Neprijatelj želi inertnu i jalovu upravu! Ko u državnoj administraciji Srbije tako postupa, velika je verovatnoća da radi protiv nas! Pokažimo im gde su vrata!

Formirajmo nedostajuće institucije i formirajmo zamenu za institucije koje ne rade za interese naroda i zajednice.

Draga braćo i sestre,

Javimo Beogradu koji su naši temeljni ciljevi:

Prvi: „Svi Srbi u jednoj državi!“ Videli smo to od Francuza, Španaca, Italijana, gledamo da to čak rade i Albanci! (na našu štetu). „Svi Srbi u jednoj državi“ će biti glavni faktor mira na Balkanu!

Drugi: „Povratak Kosova i Metohije u pravni sistem Republike Srbije“ sa onima koji prihvataju pravila ponašanja većine i onima koji nisu okrvavili ruke.

Treći: „Naknada ratne štete“ Već decenijama sa teritorije Albanije dolaze napadi na Srbiju koji prave štetu stanovništvu i ekonomiji. Sa teritorije Albanije upadali su teroristi koji su počinili bezbroj zločina nad srpskim i nealbanskim stanovništvom i vraćali se nazad u Albaniju dobijajući sklonište. Povrh svega toga, na prostoru Skadra, Drača i Elbasana veliki broj srpskog stanovništva je nasilno albanizovan i primoran da napusti svoju izvornu religiju. Nad Srbima u Albaniji i Kosovu i Metohiji je počinjen genocid! Taj zločin mora da se prekine, a šteta koja nam je načinjena mora da se plati!

Četvrti: „Proglašenje okupacije Kosova i Metohije“. Ako to ne učini republička Skupština, znači da je i ona okupirana. U tom slučaju organizujmo Narodnu skupštinu i proglasimo okupaciju celokupne teritorije Republike Srbije, sa svim posledicama prema onim koji sarađuju i rade za okupatora!

Draga braćo i sestre,

Pred nama je zapušten veoma složen problem koji se ne može rešiti jedim potezom. Problem traje blizu stotinu godina i zato se ne može rešiti u jednom trenutku. Problem je veliki i ne može ga rešiti jedan čovek, već ga možemo rešiti samo svi zajedno.

Ovaj problem možemo rešiti samo ako smo složni, ako smo uporni, ako važne poslove na ovom putu poverimo dušama koje su u isto vreme obrazovane, iskusne, sposobne i rodoljubi. Videli smo da, ko je slab na pare, imovinu, sujetu, poroke, i zemaljske stvari, najbolje je oružje okupatora protiv nas. Postojeći kvislinzi moraju biti osuđeni, za njih nema oprosta, jer samo tako možemo doživeti katarzu kao narod i krenuti na bolje. Takvima nema više mesta među nama – moraju biti izlučeni iz naroda kao gnoj !

Svestan sam da nas je neprijatelj decenijama temeljno trovao i delio. Sada je vreme da okrenemo tok bitke u našu korist!

Pomirimo se sa komšijom ili bratom i obnovimo veze, uklonimo sve podele koje su instalirali između nas i ujedinjujmo se, upoznajmo se međusobno i gradimo veze, zatvorimo sve kanale kojima nas truju i zaluđuju prekinimo da gledamo njihov TV i slušamo njihov Radio, počnimo da čistimo dušu od đubreta koje su preko medija i javnog govora ubacili u nas.

Prekinimo da samo pričamo i počnimo da delamo, pa makar to bili mali rezultati ili čak neuspesi – moramo ponovo prohodati kao ljudi. Počnimo da preuzimamo odgovornost za svoje živote, svoje naselje i zajednicu.

Prestanimo da se plašimo promena – iz ove rupe u kojoj su nas sahranili našim rukama, jedino nas spašava promena. Prestanimo da se plašimo da će promena doneti gore nego što nam jeste, jer to neprijatelj hoće; stanje je toliko loše da će svaka promena biti sigurno boljitak. Mi smo odgovorni za svoje živote i državu, prestanimo da očekujemo da će nam slobodu doneti neko drugi, mi je moramo osvojiti. Sloboda, koja se lako osvaja, sigurno je lažna.

Rob koji očekuje da mu neko drugi skine lance, nikada neće dočekati slobodu, već samo drugog gospodara!

Dr Duško Kuzović